Razvoj malih i srednjih preduzeća ujedno predstavlja ključ razvoja ekonomije jedne zemlje pa tako i Bosne i Hercegovine.

Koristeći pravu politiku razvoja, zakonske okvire i koordiniranu podršku na svim nivoima, mala i srednja preduzeća (MSP) bi trebalo da dobiju veći dio domaćeg tržišta, dio stranih tržišta, a takođe mogu biti i partneri većim domaćim i stranim kompanijama, mogu inicirati jake razvojne projekte te tako doprinijeti i otvaranju novih radnih mjesta.

Implementiranje strategije za razvoj MSP-a bi omogućilo i njihovo aktivnije učešće u procesu razvoja ekonomije, priliva stranih investicija i cjelokupne situacije u zemlji.

Dosadašnje aktivnosti na podršci razvoju MSP vodile su se na nivou entiteta, uz veoma značajnu finansijsku podršku i tehničku pomoć međunarodnih donatorskih organizacija, ali bez odgovarajuće koordinacije. Potreba da se nedovoljna koordinacija unaprijedi, radi bolje iskorišćenosti postojećih resursa, ali i ispunjenja uslova potrebnih za pristup dodatnim razvojnim sredstvima – prije svega strukturnim fondovima Evropske unije – dovela je do inicijative da se pripremi Strategija razvoja MSP-a Bosne i Hercegovine.

Strategija razvoja MSP-a Bosne i Hercegovine bi trebalo da omogući brži rast i razvoj MSP-a u Bosni i Hercegovini te ispunjenje obaveza koje je država preuzela potpisujući dokument o Evropskom partnerstvu.

Sama Strategija razvoja se sastoji od tri osnovna dijela gdje se uvodni dio odnosi na motive i ciljeve Strategije i daje informacije o opštoj makroekonomskoj situaciji, o trenutnoj strukturi MSP-a i o okruženju za podršku poslovanju u BiH.

Naime, situacija u kojoj se bh. ekonomija našla nakon 1995.godine, posebno razorena industrija i veliki zaostatak u tehnološkom razvoju rezultovala je postepenim prihvaćanjem činjenice da će u BiH, u narednom dugoročnom periodu, mala i srednja preduzeća imati ključnu ulogu u ekonomskom razvoju države i u otvaranju novih radnih mjesta.

Postojeći strateški dokumenti, prije svega Generalni okvir ekonomske strategije razvoja (1999.) i Srednjoročna razvojna strategija BiH (2004.) isticali su centralni značaj MSP-a za oporavak i razvoj BiH ali i neophodnost da se za njihov uspješan rast uspostavi pogodno okruženje i stvore odgovarajući uslovi.

Razvojna strategija MSP-a za 2009-2011 u osnovi sadrži sljedeće:

- Usvajanje promjena ili dopuna zakonskog okvira za rad MSP-a na nivou BiH;

- Institucionalna poboljšanja;

- Poboljšanja obrazovnog i konsultantskog sistema;

- Poboljšanja finansijskih instrumenata MSP-a.

Ovo bi bili preduslovi ili konkurentski faktori razvoja MSP-a. U takozvane napredne konkurentske faktore prije svega spada jačanje tehnoloških i inovacionih kapaciteta MSP-a, informaciono-komunikacione tehnologije, evropeizacija, internacionalizacija, partnerstvo i njihovo umrežavanje.

Na kraju, kada govorimo o razvoju MSP-a treba spomenuti i najnoviju inicjativu (maj 2011) za uvođenjem vaučer sheme za mala i srednja preduzeća.

To je  sistem vaučera kao stimulativni instrument s dvije svrhe, prvo da se poveća potražnja za uslugama, a u isto vrijeme da kvalitet usluga koji će dobiti mala i srednja preduzeća bude na velikom nivou i u korak prati visoke evropske standarde s obzirom da se u razvijenim evropskim zemljama pokazao kao izvrstan instrument poslovanja.

Ukoliko započeti projekat sa vaučerima do kraja bude proveden dosljedno i efikasno (uz adekvatna novčana sredstva), to bi bila dobra investicija za Bosnu i Hercegovinu s obzirom da će rastom malih i srednjih preduzeća rasti i prihodi od poreza, zaposlenost, proizvodnja, izvoz, a samim tim uloženi novac će se vraćati u svoj sistem.

www.fipa.gov.ba